• Novosti
• Katalog proizvoda
• Lečenje
• Oboljenja
• Fitoterapija
• Pitanja i odgovori
• SKENAR TERAPIJA
• Lekovite biljke
• MEDICINSKI PRIBOR ZA LEČENJE
• Usluge
• Kako kupiti

Poslednje vesti:

Pitanja i odgovori

Pitanje: Deci, kog uzrasta se mogu davati biljni lekoviti preparati?

Odgovor: Deci uzrasta 3 godine i više mogu se davati preparati Artlajfa. Međutim, u sadađnje vreme sprovode se klinička ispitivanja korisnog dejsta biološki aktivinih preparata u kojima učestvuju deca od 1,5 do 2 godine starosti.

Pitanje: Mogu li se uzimati istovremeno preparati Gepaton 2 i Neurostabil?.

Odgovor:  Neurostabil i Gepaton 2  mogu se kombinovati.  Osim toga, istovremeno povezivanje njihovih lekovitih dejstava, pozitivno utiče na sveopšte stanje zdravlja, kako u korist jačanja otpornosti organizma na stres, tako i u korist normalizacije funkcije jetre.

Pitanje:  Da li se upotreba preparat „Vizus" preporučuje kod oboljenja očiju: glaukoma i katarakte?

Odgovor: Svakako. Aktivni sastojci kompleksa „Vizus" donose korist kod navedenih patoloških stanja, posebno u početnoj fazi razvoja bolesti.

23 razloga zašto koristiti BAD (biološki aktivne dodatke hrani).

Alkohol: Veća količina alkohola ili svakodnevno unošenje alkohola u organizam negativno utiče na  korišćenje hranljivih materija, tj. negativno utiče na metabolizam.

Kafa, čaj i začini: Svakodnevna upotreba jakih začina, suviše vruće i začinjene hrane i izobilje razdražljivih napitaka kao, kafa, čaj, mogu bitno da snize lučenje  enzima za varenje hrane, a samim tim dolazi do lošije apsorpcije vitamina, minerala i drugih hranljivih materija.

Industrijski hranljivi proizvodi (sgotovljena hrana): Hrana pretovarena rafinisanim ugljenim hidratima (šećer i glukoza), belim brašnom i oljuštenim pirinčem siromašna je vitaminima B grupe, tako da organizam konzumiranjem ove hrane trpi deficit vitamina B grupe. Pored toga pankreas je jako opterećen sa ovakvom nekvalitetnom hranom.

Pušenje: Pušenje ili stalno udisanje dima iz cigareta (pasivno pušenje) ozbiljno iscrpljuje i bez toga oskudne zalihe vitamina A, C, E.

Loše varenje hrane: Čak i ako vi jedete kvalitetnu hranu loše varenje hrane onemogućava organizmu apsorpciju i korišćenje vitamina i minerala.

Traume: Fizičke ozlede kože i kostiju povećavaju potrebu organizma za cinkom, vitaminom E i drugim hranljivim materijama, koje učestviju u rehabilitaciji ćelija.

Kulinarska obrada hrane: Dugo pripremanje jela i prepecinjanje mesa i dugo kuvanje povrća dovode do uništavanja termički nepostojanih vitamina (A, B grupa, C i E).

Laksativi (sredstva za čišćenje creva): Zlupotreba štetnih sintetičkih laksativa može dovesti do loše apsorpicije minerala i vitamina iz hrane, na taj način što se smanjuje vreme zadržavanja hrane u želudačno - crevnom traktu.

Antibiotici: Neophodni za uništenje opasnih bakterija, antibiotici u isto vreme  uništavaju korisne bakterije u crevima koje sintetizuju takve materije kao što su vitamin K i folna kiselina. Antibiotici izazivaju takođe  smanjenje nivoa vitamina B grupe.

Stres: Hemijski, fizički ili emocionalni stres pojačava potrebu organizma za vitaminima B2, B5, B6 i C.  Zagađen vazduh povećava potrebu za vitaminom E.

Nedostatak hranljivih materija u biljnim proizvodima: Veliki deo zemljišta na kojem se gaje biljni proizvodi, praktično ne sadrži vitamine i minerale, pa ih zato nema ni u biljkama. Intenzivno desetogodišnje korišćenje zemljišta i primena veštačkog đubriva i hemikalija dovode do iscrpljivanja rezervi mikroelemenata i minerala iz zemljišta.

Vegeterijanska hrana: Vegetarijanska dijeta koja isključuje meso i druge životinjske proizvode mora biti marljivo izbalansirana da nebi došlo do deficita vitamina B12 koji može da izazove anemiju, a takođe i da ošteti nervni sistem.

Alergije na hranu: Izuzimanje cele grupe proizvoda iz obroka zbog individualne alergije prema glutenu ili laktazi dovodi do gubitka važnih izvora takvih hranljivih materija kao tiamina, riboflamina i kalcija.

Nedovoljna ishrana: Pojedini ljudi jedu vrlo malo, u cilju mršavljenja. Američka ispitivanja pokazala su da, u proseku, ženama za održavanje svoje težine , potrebno je 7560 kilodžula. Ipak taj  nivo u većini slučajeva održava se pomoću obroka sa niskim sadržajem tiamina, kalcija i gvožđa.

Niske zalihe organizma: Bez obzira na to što je organizam sposoban da stvori zalihe nekih vitamina (naprimer A i E), kanadski anatomičari i patolozi utvrdili su da skoro 30% ljudi raspolaže zalihama vitamina A na „granici rizika". Vitamin A neophodan je za zdravu kožu, sluzokožu i dobar vid.

Nedostatak sunca: Ljudi koji rekto borave na suncu mogu da pate od nedostatka vitamina D neophodnog za metabolizam kalcijuma. Pri nedostatku vitamina D može doći do rahitisa i osteroporoze kostiju.

Prelazni uzrast (pubertet). Brži rast zahteva veće potrebe za hranom i to kvalitetnom hranom da bi se organizam uskladio sa  ubrzanim fizičkim, biohemijskim i emocionalnim razvojem.

Bavljenje sportom: Sportistima je potrebna veća količina hrane nego osobama koje se aktivno ne bave sportom iz razloga što je organizam dosta fizički opterećen. To povećava potrebu za vitaminom C, vitaminima grupe B, gvožđem i drugim  mineralima i mikroelementima.

Oralna kontracepcija: Oralna kontraceptivna sredstva slabe korišćenje folne kiseline i povećavaju potrebu za vitaminom B6 i C, cinkom i riboflavinima.

Predmenstrualni sindrom (PMS): Kako su pokazala ispitivanja, upotreba vitamina B6 pomaže kod 60% žena koje imaju probleme sa PMS-om.

Trudnoća: Trudnoća zahteva povećanu potrebu za hranom da bi se obezbedio normalan razvoj i rast deteta i da se nebi iscrpeo organizam majke.

Starost: Ljudi u poodmaklim godinama, kao po pravilu dobijaju malo vitamina i minerala, naročito gvožđa, kalcija i cinka.

Radijacija: Razna radiaktivna zračenja iz okruženja koja utiču na čoveka, biljke i hranu negativno utiču na većinu fizioloških procesa u organizmu čoveka i apsorpciju nedophodnih hranljivih materija.